Плишани развод или продужетак агоније У чланку се разматрају напори Европске уније да утиче на политичку ситуацију у БиХ, посебно у контексту потенцијалног одласка високог представника. Наглашава се српска политика балансирања између Истока и Запада и њени изазови у свету подељеном геополитичким интересима. Дискутује се о могућим сценаријима за будућност БиХ, укључујући опције попут мирног разлаза и интеграције у ЕУ, као и о улози великих сила попут САД, Русије и Кине.

• Европска унија покушава да надмудри суперсиле у БиХ преко српских леђа, предлажући замену протектората надзором ЕУ.
• Српска политика балансирања између Истока и Запада је компликована због глобалних геополитичких интереса великих сила.
• Постоје напори САД да се постигне равноправан договор три стране у БиХ, али наилазе на отпор бошњачке стране која тежи доминацији.
• Република Српска и Херцег-Босна су настале као производ односа где су муслимани/Бошњаци опструисали договоре, док су Српска и ХДЗ бранили изворни Дејтон.
• Долазак Трампа донео је заокрет у антисрпској политици САД, док су Немачка и друге европске силе подржале своје локалне сараднике.
• Срећа по Србе је што не могу да се супротставе трима суперсилама (Русији, САД, Кини), док ЕУ има ограничен капацитет за интеграцију Западног Балкана.
• Питање будућности БиХ у постшмитовској ери и дефинисање процеса транзиције власти је кључно, са очекиваним расплетом на седници СБ УН у новембру.
• Реч „разлаз” је забрањена, иако је могућа, за разлику од распада других држава, док Додик отворено говори о самосталности Српске.
• Уколико дође до одласка протектората, могућа су решења попут повратка на изворни Дејтон, новог високог представника са редукованим надлежностима, или поништавања мера „лажног” високог представника.
• Постоји могућност да се питање имовине ентитета пребаци међу услове за даље евроинтеграције, док се за Српску предлаже референдум о њеном путу.